Bila jednom škola u Planini

ŠKOLA U PLANINI I NJENI UČITELJI

JESMO Planina ali nismo divlji. Jednom prilikom sam objavio, da se Planina do 1831.godone zvala BALKAN. Izvedeno iz Turskog jezika, Bal-krv i Kan- med. Ima simbolike u tome, jer u Planini uslovi za život su teški ali i lepi. Ljudi su dobroćudni, gostoprimljive, dobri domaćini.
Do 1933. godine, u selu nije bilo škole. Ali je bilo brige za pismenost. Deca su slana na školovanje u Radalj, a još početkom 20-og veka, dedin brat
Bogić, pohađao je školu u Banji Koviljači.
Prva škola na Planini, bila je u kući Božidara-Bože Đukanovića 1933. godine, a prvi ućitelj je bio Đorđe-Kokan Stefanovlć iz Šabca.
Posle njega je došao Živorad Ljubičić, učitelj iz Zavlake.
1938. godine, na Planini je ozidana nova moderna škola, koja i danas postoji, ali bez đaka.Posle Živorad, đake je učio Miodrag Gladović iz Šabca. 


Za učitelja Miloša Dimitrijevića, iz Istočne Srbije, poznato je, da je otišao u partizane 1941. godine. U Planini mu je bila i majka, koju su Belorusi streljali zbog sina.
Za vreme rata, na Planini učiteljevao je Milan Petrović iz Bosanskog Petrovca, a pričalo se da je bio pritajeni aktivista partizana.
Posle njega, učitelj je bio Momčilo Aleksić iz Crniljeva. Oženio se na Planini devojkom iz Krupnja iz familije Pevčević. Odselio u Banju Koviljaču. 
Vitomir iz Krivaje, prezime mu ne znam, bio je kratko vreme na Planini.
Zbog velikog broja đaka u Planini je zaživela još jedna škola u zaseoku Nikolići ali ne dugo.
Sledeći učitelj je bio Ljubinko Makević, poreklom iz Mačve.
Milutitin Milivojević je došao iz Valjevo.
Velizar-Veljo Tadić, bio je iz Mrđenovca kod Šabca. Njegov dolazak je bio interesantan. Dekretom ga pošalju na Planinu, a on prvi dan pobegne. Iz Mačve na Planinu, bilo mu je strašno. Krenuo autobusom iz Krupnja da beži. U Zavlaci autobus ustavi milicioner, uđe u autobus, pita ko je Tadić. Veljko se javi, a milicioner ga izvede napolje i sprovede na Planinu. Ostao je gore 2 godine, a meni je pričao kad je otišao u penziju, da mu nigde nije bilo lepše ni boljih ljudi. On je zadnji učio đake u Nikolićima.
Posle njega, na Planini su bili Uroš Bogićević i Radomir Grujić, oba iz Zavlake. Radomir-Rade Grujić bio je 2 godine na Planini. On me je sa 6 godina primio u prvi razred i ostao moj najdraži učitelj. Toliko je voleo Planince, a pošto i kod nas ima Grujića, većina ljudi koji su ga znali, mislili su da je Planinac.
Njega je zamenila Milena Tomić- Vuković iz Komirića, a ostala je samo pola godine. Udala se sa Planine i do penzije bila u KRUPNJU.
Bračni par Ljubinka i Milisav Stakić iz Krtinske kod Obrenovac, ostali su gore par godina.
Zamenili su ih Zora i Mile Simići, a posle njih je došla Ružica Sibinčić iz Šabca. Nije ostala dugo.
Kratko vreme đake je učio Milivoje- Mile Milićević krupanjski boem, koga su zvali ŠKIMBO. 
Bračni par Senka i Glišo Dimitrijevića, bili su u Planini oko 2 godine.
Nakon njih, na Planinu je 1966. godine došla Radmila-Rada Jovanović-Đukanović. Udala se za Marka Đukanovića i postala PLANINSKA snajka. Nije što je naša ali je ostavila pečat za vreme boravka u školi. Do penzije je radila u Bogoštici, Brštici i KRUPNJU, gde i danas živi. 
Sa radom je iste godine došla i radila Živana Vukosavljević, udato Mikić, iz Banje Koviljače. Imala je samo 17 ipo godi na kad je počela da radi. Ostala je jednu školsku godinu, a onda se udala u Bratunac za Vladu Mikića. Danas je u Obrenovcu. 
Sa Radom je radila Živka Marjanović, prva učiteljica iz Planine, koja je počela raditi u svom selu. Udala se Živka za Ivu Piškulića i odoše u Sarajevo.
Sa Živkom je jedno vreme radila Olgica Mišić, udato Pantić. Odselila u Krupanj. Jedno vreme do odlaska u penziju bila vaspitači a i direktor dečijeg vrtica.
Njih dve su zamenili, Dragica Nikolić iz Planine i Dušan Popović iz Krupnja. Dragica je u još 2 navrata bila na Planini.
Na Planini je učiteljevala Gordana Lukić iz Krupnja, koja se udala za Milovana- Mišu Šermetova i postala PLANINSKA snajka. Otišla je u Krupanj, danas u penziji. Sa njom je radila Ljiljana Mijić, danas u KRUPNJU.
Slobodanka Ristić iz Mačve, bila je kratko vreme na Planini. Posle nje, jedno vreme đake je učio Dimitrije Đorić. Danas je penzioner u KRUPNJU.
Zoran Stanimirović- Ibro, ostavio je u lepom sećanju Planincima. Danas je u Banat.
Dragica Zeljić – Gaga, takođe je ostavila trag na Planini. Danas je u KRUPNJU.
Na Planini su đake učile Snežana Živanović, Dragica Kojić-Tanasić, pa Ljiljana Živanović, danas u KRUPNJU.
Jovanka Marjanović nije ostala dugo na Planini. Planinska snajka je danas u Malom Zvornika.
Među zadnjim učiteljima na Planini bila je Ljiljana, prezime ne znam. Kažu Ljilja Bosketova, ako šta bliže znači.
Pokojni Nenad Čanak, izbeglica iz Bosne, kratko je bio na Planini. Pošao je na raspustu prema Trešnjici i Drini i usput preminuo na kraju sela u mestu Čavčić.
Zadnji učitelj na Planini, bila je Branka Strailović iz Kostajnika, inače kustos muzeja ma Stolicama.
2005. godine, prestaje da radi škola na Planini. Zadnjih godina, gore je bilo 2-3 đaka. A kad sam ja bio đak, generacija 1948, godine, u mojem razredu bilo je 26 đaka, a u celoj školi preko 100. Tužno, selo je polako zamiralo, mlađi se selili. Platili smo danak nagloj industrijalizacije.
Greh bi bilo ne pomenuti školske poslužitelje, koji su svo vreme opslužisli školu: čistili, ložili peći bubnjar, donosili vodu za đake, sa čistog izvora ispod Đidine kuće. U hodniku je bila posuda za vodu sa slavnom, za pranje ruku. Kasnije je napravljen vodovod. Prvi poslužitelj 1933. godine bio bio Veličko Đukanović. U novoj školi dugo su o higijeni vodili računa Živana- Žika i Cvetko Marjanović. Bila je jedno vreme i školska kuhinja. Žika je pekla hleb, spremala belu kafu od mleka u prahu i delila puter.
Posle njihovog penzionisanja, poslužitelj je, do prestanka rada škole, bio Dragan Radić.
Treba pomenuti dobru saradnju svih učitelja sa mesnom zajednicom, mojim ocem Milom Đukanović, matičarem i svim meštanima, koji su cenili, poštovali i pomagali školu i učitelje. Dogradnjom zadružnih prostorija, sale i prodavnice, stvoreni su uslovi da učitelji spreme i održe priredbe za meštane. Učitelju su bili organizatori seoskih igrani, čime se saradnja sa mladim produbila. 
Ako sam nešto ili nekoga preskočio, zaboravio ili nešto pogrešno upisao, oprostite. Bolje i ovako, nego da se zaboravi.

Radenko Đukanović

Оставите одговор